„Mislila sam da će ovo biti holistička trudnoća“- uzvikuje moja prijateljica, tri nedelje trudnija nego ja.
„ Očekivala sam da budem opuštena, mirna, neprestano sa osmehom…..umesto toga sam uplašena. Ne mogu da spavm, budim se u sred noći izmučena, svi mi daju kojekakve savete, koje uopšte ne tražim, a ja se pored svega osećam tako izolovana“ – završava ogorčeno.
Njene reči me navode na razmišljanje. Setih se samo početka moje trudnoće i kako sam prespalvala noć, tek nakon što mi je doktor na ekspertskom ultra zvugu saopštio da je beba savršena.Svaki deo mog bića je to uveliko znao, ali sam sada shvatam, dozvolila da mi više od mog osećaja, bude važnije mišljenje stručnjaka, koji samo u teoriji zna kroz šta prolazim. Zašto sam izdala sebe zapitala sam se i još važnije šta je potrebno da bih se iznova povezala sa svojim unutrašnjim bićem?
Odgovor je brzo stigao. Potrebno je da odbacim strah.
Mislite da je trudnoća blaženo stanje za se nas, razmislite ponovo, jer na dostizanju blaženstav se i te kako radi. Istina trudnice imaju dobru polaznu osnovu, naročito ako su trudnoću planirale i ako su se za nju pripremale, ali vrlo brzo bivamo uvučene u snažnu centrifugu prestrašenosti i ranjivosti, a sa tim treba izaći na kraj.
„ Nemoj da trčiš, nije dobro za bebu“ – panično viče moja mama za mnom. Zastajem i dopuštam joj da umesto mene stigne mog skoro sedmogodišnjeg nemirka, koji razdragano klizi na samo njemu poznatu stranu.Sada sam zbunjena. Zašto se odjednom ponašam tako poslušno, kada sam i kao dete uvek činila ono što mi se činilo logičnim, a ne ono što se od mene zahtevalo?
Čemu tolika promena? Zašto sam se istog trenutka ukopala u mestu? Možda zato što verujem mojoj majici, koja je rodila i odgajila dvoje dece, pa ima više iskustva nego ja?
Ne, već iz straha. Samo je strah mogao da zaustavi aktivnog fitnes instruktora i trudnicu, koja vežba i u tome uživa kroz obe svoje trudnoće. Starh od ne daj Bože, najgori strah od svih.
Drugom prilikom, tata m pruža nekakvo žuto- zelenkasto voće, sa sitnim semenkicama , nešto što nikada pre nisam probala, a ja koja obožava da isproba nove stvari, odbijam. Tata me gleda u čudu. Kažem : „ Dok ne proverim šta je to ne smem…možda nije dobro za bebu…“
Na kreju se ispostavilo da je to bila jedna egzotična, ali sasvim bezopasna marakuja u kojoj sam propustila da uživam, zbog opreznosti?
Ne , već iznova iz straha.
Kažu nam u trudnoći treba da jedemo malo više, bogatije i raznovrsnije, ali kada se u to upustimo shvatamo da nikada nismo imale više ograničenja, nego u ovom periodu blaženstva.Biljni čajevi koje smo do tada ne smetano konzumirale od jednom postaju zabranjeni. Životinj i mala deca postaju izvor virusa i zaraze , a spavanje na leđima opasno kako po mamu, tako i po bebu. A ovo je samo početak, jer kako trudnoća odmiče doktori ne propoštaju da nam saopšte da i ako imamo savršenu trudnoću, rizik uvek postoji, jer kako je moj doktor voleo da istakne tokom moje prve trudnoće : „ U sekundi se sve promeni.ˇ“Koliko trudnica žive svoje trudnoće u strahu od te jedne sekunde. Nije jednostavno, nemati mogućnost da se opustite, a opet vam kažu da morate, jer stres nije dobar za bebu.
Drage moje, koliko su naše trudnoće pune suprotnosti i ako dozvolimo da se odomaćimo između njih, čeka nas vrlo izazovan period. Dugujemo sebi i našim nerođenim anđelima da se oslobodimo.
Za početak hajde da se vratimo sebi. Šta je to što mi osećamo? Šta se to krije u našim srcima, ispod debelih naslaga straha?
Rekla bih ljubav u svom najčistijem obliku.Ako su naša tela kadra da stvore život bez našeg uplitanja, čemu onda nepoverenje?
Meni je ova misao donela olakšanje. Shvatila sam da svi razlozi za nepoverenje dolaze izvan mene, doke je u meni veliki dokaz sigurnosti i mira. Moje telo to može!
Zato sam rešila da mu to i dozvolim, jer naša tela uglavnom reaguju na sadržaj naših misli i nije svejedno da li ih hranimo energijom straha ili energijom vere. Svakako trudnoća nije bez razloga nazvana drugo stanje, te je s toga nekakva opšta imformisanost neophodna. Korisno je upoznati se sa promenama kroz koje prolazimo, da bismo izvršile potrebne korekcije.
Pustimo medije i holivudske dive, koje se slikaju obnažene svega nekoliko nedelja nakon porođaja. Setimo se da njih ipak prati tim stručnjaka i marketing eksperata i umesto toga budimo sami svoj stručnjak.
Niko nam bolje od nas samih ne može reći da li nam određeni program vežbanja prija i da li je hrana koju unosimo odgovarajuća za nas. Sve smo drugačije iako prolazimo kroz istu transformaciju. Počnimo da obraćamo pažnju na to kako se osećamo. Prilagodimo se. U trudnoći imamo dobre dane pune energije i one manje dobre.Bitno je ići sa tokom, a ne protiv njega.
Informišimo se, ali odbacimo potrebu da panično kontrolišemo svaku namirnicu, koju poželimo. Jedna poznanica mi se požalila da je tokom svoje trudnoće uglavnom jela ajvar i džem, koje je napravila njena majka, jer je samo u to mogla da se pouzda. Izbegnimo krajnosti, tako što ćemo se prilagoditi.Nisu naše fizičke promene te koje nas čine izolovanim, već ono što se dešava unutra.
Hajde da se zapitamo, šta je to što nam prija u trudnoći, šta čini da se osetimo dobro?
Ako damo sebi dozvolu da ne te stvari obraćamo više pažnje, promeniće se ono što osećamo.
Meni pomaže pisanje. Nijedan proces mi nije moćniji, jer tako mogu sebe da izrazim, ali da razumem.Za nekog drugog to može biti šetnja ili razgovor, možda lagani ples uz omiljenu pesmu ili pevanje. Nađimo ono što nampomaže da iskažemo ono što osećamo, tako nećemo morati sve da držino u sebi.
Odbacimo stereotipe, svako je drugačiji. Moje dve trudnoće gotovo da ne liče jedna na drugu i to je u redu. U prvoj sam bila prestrašena i energična, a u drugoj opuštenija i mirnija.
Zaboravimo na koncept holističke trudnoće, jer drage moje dokle god ste u skladu sa sobom i dokle god negujete poverenje prema sebi i svojim telima, vi ste već na tom putu.
I na kraju, ne mogu da se otmem utisku da i pored svih uspona i padova trudnoće, mi jesmo blagoslovene, jer u ovom trenutku u našim telima raste novi život.
lotoslife 